Сењски Рудник је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Удаљен је 20 километара од Деспотовца и Ћуприје. У Сењском Руднику налази се истоимени рудник, најстарији активни рудник мрког угља у Србији, као и најстарије рударско насеље у Србији^[1]. У склопу рудника се налази и зграда музеја угљарства са поставком експоната као и парна машина која и данас покреће лифт, конструисана 1872. у Аустрији.

О времену откривања угљених наслага у овом крају постоји више варијанти, али је најприхватљивија „Прича старог рудара о нездравом камену”, Драгослава Пандуровића, у књизи „100 година Сењског рудника (1853—1953)” у којој каже да је угаљ пронашао његов отац, Лазар Пандуровић у околини села Сења 1849. године, док је са својим друговима чувао свиње у густим буковим шумама. Он је камење необичног изгледа назвао „нездраво камење“, јер му један од таквих случајно пао у вaтру, при чему му се прво „указала сјајна црвена ужарена маса“, која се затим „претворила у густ сиви пепео“. Лазар је у то време био ретко писмен и паметан човек. У жељи да сазна о чему се ради однео је неколико узорака у Ћуприју, а одатле су они послати у Београд. Министарство народне привреде позвало је рударског инжењера Василија Божића из Срема (тада у Аустроугарска) и послало га на испитивање терена.

Наставак на