Čini se da retko gde u Srbiji ljubitelji prirode, umerenog avanturizma i skrivenih mesta mogu tako da se odmore i pronađu ono što ih zanima kao u okolini Despotovca.

Jer, u krugu od nekoliko desetina kilometara nalaze se Resavska pećina, vodopad Veliki Buk na padinama Beljanice, više lokacija za jahanje konja i pešačenje, ali i za nešto brže poput adrenalinskih sportova – paraglajdinga, vožnje džipovima duboko u šumu i orijentiringa. 

Ova mesta u Pomoravlju poslednjih godina postepeno se razvijaju, imaju sve više gostiju iz inostranstva, a po ugledu na svetske trendove i ovde će od ove, 2019. godine sve više turista potražiti odmor u ponudi sporog, zelenog i zdravog turizma.      

Seoski turizam je u povoju u tek nekoliko sela, a posebna atrakcija godinama se stvara u Lipovici, selu udaljenom oko 150 km od Beograda, u kojem stanuju pioniri seoskog turizma ovog kraja, porodica Milanović.

Ovi vredni domaćini: Bojan, Jasmina, Srećko, Stefan i Sofija žive na tromeđi Homolja, Stiga i Gornje Resave, na 450 metara nadmorske visine, a u svoje smeštajne kapacitete mogu da prime oko dvadesetak osoba i u sezoni su uglavnom popunjeni.

Gosti koji dođu u Lipovicu mogu da isprobaju obeležene staze, od kojih izdvajamo četiri najpopularnije i ne tako zahtevne. Njihova ukupna dužina je oko 35 kilometara, sve su međusobno isprepletane, a najvažnije je da pratite njihove boje (žutoplava, crvenoplava, plavobela i žutobela).

Najjednostavnija je plavobela i ona se preporučuje porodicama sa decom; duga je oko pet kilometara i vodi do Gospodareve stolice (kamena), nove turističke atrakcije ovog kraja.

Nekada Despot Stefan, danas turisti: Gospodareva stolica

Legenda kaže da je Despot Stefan Lazarević baš sa tog kamena posmatrao svoju vojsku. Danas odatle turisti prave najlepše fotografije i selfije, jer ispred sebe imaju veličanstven pogled. Tu gore obavezan je piknik ka kamenu, i to iz pletene korpe u kojoj su namirnice i osveženje.

Ovim stazama može se stići i do poletišta za ljubitelje paraglajdinga, odakle se uz kompletnu opremu možete upustiti u lepote tog adrenalinskog sporta.

Gostima koji putuju lagano i koji žele da osete odredište kroz kontakt sa meštanima i da učestvuju u ovdašnjem životu, preporučuje se priprema hrane u prirodi, branje pečuraka sa vrsnim poznavaocima ili pak učenje tradicionalnih tehnika pravljenja narodnih nošnji.

U ovom delu Srbije za doručak se često sprema kačamak, a za ručak meso pod sačem, sarma, punjena paprika, pasulj u zemljanom loncu.

Mangulice se gaje u više domaćinstava, pa je meso od te životinje, sa takozvanim zdravim holesterolom izuzetno popularno. Kozji sir, divlje pečurke sa livade i domaći sok od zove sastavni su deo menija.

Foto: Jelena Timotijević

Gotovo da nema turiste koji prilikom dolaska u Despotovac nije svratio u manastir Manasija, velelepnu građevinu sa 11 kula i 139 mašikula koju je podigao Despot Stefan Lazarević. Manastir je proslavio šest vekova postojanja, a građen je u petnaestom veku, od 1407. go 1418. godine.

Manasija, odnosno manastir Resava bila je kulturni centar despotovine, a „Resavska škola“ odnosno prepisivačka radionica smeštena u velikoj trpezariji pokraj crkve, u kojoj su radili najučeniji monasi, pisci, prevodioci, bila je izvor pisanih dela i prevoda nekoliko vekova nakon pada despotovine.

Svakog leta, krajem avgusta meseca, prostor podno zidina manastira postaje viteško selo, a vitezovi iz dvadesetak država, i hiljade posetilaca, ljubitelja srednjeg veka dolaze ovde na viteški festival „Just out“. Ove godine festival će biti održan po peti put, uz neizostavne borbe vitezova, dnevne i večernje, radionice starih srednjovekovnih zanata, starih igara za decu i muzičkog programa uz srednjovekovnu muziku.

Najmlađi uz pomoć roditelja uzimaju luk i strelu u ruke i isprobavaju streličarstvo, stavljaju nekoliko kilograma teške oklope na glavu, fotografišu se ili se voze kajakom kroz rečicu i igraju se stare igre „gađanja kuvanih jaja”.

Putnici dolaze u Manasiju kako zbog romantike i sećanja na neka drugačija vremena, ali i zbog bega od ubrzanog vremena u kojem živimo, i tada se tokom tih nekoliko dana spajaju sa prirodom uživajući u poštovanju, istini i uvažavanju, osobinama koje su nekada davno krasile vitezove, te velike ratnike.

Rashlađivanje u letnjim danima najprijatnije je u Resavskoj pećini. Tamo je uvek ista temperatura, sedam stepeni, dok je vlažnost vazduha od 80 do 100 procenata. Ona je jedna od najznačajnijih turističkih pećina u Srbiji, čija se starost nakita procenjuje na 45 miliona godina, a unutra su brojni kanali, galerije, stalagmiti, stalaktiti, stubovi i okamenjeni vodopadi.

Ture se organizuju na svakih pola sata, a posetioci se kreću spiralnom betonskom stazom, kroz više dvorana na dva nivoa, u dužini od 800 metara. Pećinu godišnje poseti nekoliko desetina hiljada turista koji ovde dolaze još od 1972. godine, a ima i onih koji nakon posete požele da se upišu na kurs speleologije.

Vodopad Veliki Buk

Drugo osveženje, ali pored vode, pronaći ćete kraj vodopada. Najbliži je Veliki Buk, u narodu poznatiji kao Lisine, na rečici Vrelu, pritoci reke Resave. Sa visinom od oko 25 metara spada među najviše kraške vodopade u Srbiji i pod zaštitom je države, kao spomenik prirode.

Vodopad Prskalo

Vodopad Prskalo je nešto dalje i do njega se organizovano najčešće stiže džipovima, kao i do vrha Beljanice, koja je takođe izuzetno tražena destinacija.

Adrenalinske avanture džipovima organizuju se nekoliko puta godišnje i tada se, uz obučene vodiče zalazi dublje u šumu i stiže čak do Kučajskih planina. Ni kiša ni magla nisu prepreka za džipove i vešte vozače, pa se do svih destinacija može bezbedno stići,  a usput videti i konji kako slobodno trče u svom prirodnom staništu.

Na teritoriji opštine Despotovac aktuelni su i sportovi poput orijentiringa, kada takmičar dobija kartu sa obeleženim mestima, a koje uz pomoć kompasa treba da pronađe u što kraćem vremenu, po određenom redosledu.

Svake godine u proleće, krajem aprila, početkom maja, u Lipovici i na farmi Bela reka organizuje se međunarodno takmičenje u tom brzom snalaženju, kada sela u ovom kraju posećuju domaći i strani gosti, učesnici nadmetanja. Otprilike u isto vreme dešava se i Džipijada, dok je početak septembra rezervisan za Mudrijadu, takmičenje u pripremanju jela od belih bubrega.

Još jedno mesto čeka zaljubljenike u spori turizam. To je Krupajsko vrelo u podnožju planine Beljanice. Priroda je podarila porodici Petro­vić iz sela Milanovac nedaleko od Krepoljina u istočnoj Srbiji da im pored kuće izviru tri izvora: jedan prirodni sa temperaturom od 26,5 stepe­ni, drugi prirodni (oko 11 stepeni) koji izvire iz pećine (Krupajskog vrela), i treći koji su iskopali na 38 metara i čija tempe­ratura vode dostiže 19 stepeni.

Iako su stari seoski putevi, odnosno makadam osnovni problemi sa kojima se susreću akteri u seoskom turizmu u Pomoravlju, turistima to izgleda nije na prvom mestu. Oni žele da dođu tamo gde će imati mir, prirodu, šumu u blizini i odmor u selu u kojem su kuće razbacane. Baš kako i podrazumeva spori, zeleni i zdravi turizam.

Video-snimak o mestima koja smo obišli u okolini Despotovca pronađite OVDE.

Za više informacija obratite se Centrima za promociju sporog, zelenog i zdravog turizma koji se nalaze u Turističko-sportskoj organizaciji Despotovac (http://www.resava-tourism.rs/kontakt) i u Eko farmi Milanović (farma@ecomilanovic.com).

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta INSiGHTS – Integrisane strategije razvoja sporog, zelenog i zdravog turizma, koji realizuje Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (tekst je moguće preneti u drugi medij uz objavu izvornog linka ka www.pricesadusom.com i uz potpis autora fotografija)

Fotografije i video: Zoran Jevtić