Разуђено планинско место Липовица једно је од најуређенијих у Горњој Ресави, у општини Деспотовац, а уједно и пример солидарности. Личним динаром мештани су асфалтирали 10 километара путева, тако да су сви добили воду и телефонске линије.

У планинском селу Липовица уместо назива улица, на раскрсницама асфалтираних путева (што је реткост за Србију) постављени су путокази са презименом домаћинства на која се путници намерници упућују. По естетском изгледу истоветних знакова, могли би да им позаводе и познати туристички центри. Ово је само један од детаља која Липовицу издваја од остатка Србије.

Лисине: Место где се укрштају водопад, пећине и света земља

Иако је удањена 18 километара од седишта општине, Липовица одавно не гази блато. Остало је једино да се постави нови асфалтни пут у правцу сеоског гробља у дужини од 1.400 метара, чија је изградња у току. Ово је једини до сада незавршени посао у области крупних инфраструктурних радова у овом насељу, познатом по великој разуђености домаћинстава, али и слози не тако својственој за Србе.

– Довољно је рећи да су куће Липовице, разбацане по околним брдима и брежуљцима у прекрасном природном амбијенту, повезане са 50 километара путева – каже млади Саша Милосављевић, председник Савета месне заједнице. – Захваљујући солидарности мештана села са 130 домаћинстава, ово није сметало да данас имамо атрибуте модерно опремљеног насеља.

Лепом изгледу места свако је допринело и то што житељи Липовице имају своје “представнике” у иностранству. Готово 80 одсто кућа. Својевремено су издвојили новац за нисконапонску електромрежу у дужини од 50 и телефонски кабл у распону 45 километара. Пре три године подигнута је нова школска зграда, а сада је у току изградња новог асфалтног пута до сеоског гробља.

Ресторан “Водопад Лисине” прави је амбијент за уживање током викенда

Са многобројних бистрих планинских извора Липовчани су у разним правцима укопали црева и довели воду до својих кућа. Рачуна се да и водоводна мрежа није краћа од телефонских или електролинија.

– У овом случају, локална самоуправа даје половину суме од 7,5 милиона динара, а другу половину чине добровољни прилози грађана. Колико ко има, неко 50 евра, а појединци и десет пута више – каже Милосављевић.

Стопама деспота Стефана Лазаревића – Деспотовачки крај вековима је чувен по лову и риболову

За трасу пута од једног до два километра појединци су издвајали више од два милиона динара. По неколико породица, чије су куће од центра села удаљене више од два километра, удруживало се у овом послу, а зна се да су домаћинства Богосављевић, Здравковић и Добросављевић за асфалт издвојили од 20.000 до 30.000 евра.

На обронцима Липовице почеле су да ничу викендице, а први је кућу за одмор подигао један Аустријанац, зет Липовице, који је очаран лепотом овог краја. Он је најавио долазак својих пријатеља, нових викендаша. Иначе, ове године у Етно-кући “Милановић”, у овом селу, претечи сеоског туризма у деспотовачком крају, боравили су гости из десетак европских земаља.

Живопис манастира Манасија: Врхунац лепоте српског средњoвековног сликарства

Беспрекорно чист и удобан смештај, храну, ваздух и воду без загађења, џип туре по крају, гратис школу јахања, гратис бицикле, мир и тишину… све ћете то наћи у етно – кући “Милановић”, у селу Липовица надомак Деспотовца.

Izvor: http://www.opanak.net/lipovica-srpsko-selo-kog-pohode-turisti-iz-citavog-sveta-zbog-nedirnute-prirode/